Kada pitate roditelje šta žele za svoju decu, najčešći odgovor je uglavnom isti. Svaki roditelj želi da njegova deca budu srećna. Zato se često pitamo kako odgajati srećnu decu i koje su to stvari kojih se treba pridržavati, kako bi to zapravo i učinili. U današnjem tekstu saznaćete 10 koraka kako odgajati srećno dete.

Put podizanja sreće: 10 jednostavnih koraka za radosniju decu i srećnije roditelje

Dobrobit dece je važnija odraslima nego bilo šta drugo. Više od dve trećine odraslih kaže da su „izuzetno zabrinuti” za dobrobit dece, ali da li je stvarno potrebno biti u toj meri opterećen time? Naravno da ne jer na taj način svojoj deci prenosimo negativne vibracije, koje se mogu odraziti suprotno, i tako umesto sreće, stvoriti napetost kod naših mališana.

Sada postoji mnogo informacija o podizanju pametne i uspešne dece, ali kako da odgajate srećnu decu? Mišljenja smo da je mnogo važnije da deca budu stvarno srećna, a ne da od njih pravimo „male robote“. Svako dete se trudi da daje svoj maksimum, i to je ono što mnogi roditelji moraju da shvate, i naravno da cene na pravi način.

Ponekad je teško uravnotežiti ono što je najbolje za decu sa onim što ih čini srećnim – ali to dvoje ne moraju da se međusobno isključuju.

Veća je verovatnoća da će srećnija deca postati uspešne, ostvarene odrasle osobe, tako da nije potrebno deci stvarati pritisak i preotperećivati ih prekomernim obavezama. Slušajte svoje mališane, i oni će Vam sami reći, šta njih zapravo čini srećnim.

…sreća je ogromna prednost u svetu koji naglašava performanse. U proseku, srećni ljudi su uspešniji od nesrećnih ljudi i na poslu i u ljubavi. Oni dobijaju bolje ocene učinka, imaju prestižnije poslove i zarađuju veće plate. Veća je verovatnoća da će se venčati, a kada se venčaju, zadovoljniji su svojim brakom.

Dakle, gledajući nauku, šta zaista funkcioniše kada je u pitanju odgajanje srećne dece?

Pročitajte i naš tekst o manipulativnom ponašanju kod dece ovde.

Korak 1: Budite srećni sami

Prvi korak ka srećnijoj deci je, ironično, pomalo sebičan.

Koliko ste zapravo VI srećni utiče na to koliko su srećna i uspešna vaša deca – zvuči dramatično.

Opsežna istraživanja su utvrdila značajnu vezu između majki koje se osećaju depresivno i „negativnih ishoda“ kod svoje dece, kao što su glume i drugi problemi u ponašanju. Čini se da roditeljska depresija zapravo uzrokuje probleme u ponašanju kod dece; takođe čini naše roditeljstvo manje efikasnim.

I to nije samo zbog genetike.

…iako je studija otkrila da je statistički veća verovatnoća da će srećni roditelji imati srećnu decu, nije mogla da pronađe nikakvu genetsku komponentu.

Dakle, koji je prvi korak da budete srećniji? Svake nedelje odvojite malo vremena da se zabavite sa prijateljima.

Pošto je smeh zarazan, družite se sa prijateljima ili članovima porodice koji će se verovatno i sami smejati. Njihov smeh će i vas nasmejati, iako nije ni potrebno da biste olakšali vaše raspoloženje. Neuronaučnici veruju da slušanje druge osobe kako se smeje pokreće neurone u delu mozga zbog čega se slušaoci osećaju kao da se i sami smeju.

Korak 2: Naučite ih da grade odnose

Niko ne poriče da je učenje o odnosima važno – ali koliko roditelja zapravo troši vreme da nauče decu kako da se odnose prema drugima?

(Samo reći „Hej, prekini“ kada se deca ne slažu zaista ne ide daleko u izgradnji osnovnih veština ljudi.)

Nije potrebno mnogo. Može početi sa podsticanjem dece da izvode mala dela ljubaznosti kako bi izgradili empatiju.

Ovo ne samo da gradi osnovne veštine i čini vašu decu boljim ljudima, ono što pokazuju istraživanja na duge staze, to je ono što ih čini i srećnijima.

Pacijenti sa multiplom sklerozom (MS) koji su obučeni da pruže saosećajno, bezuslovno pozitivno poštovanje prema drugim obolelima od MS putem mesečnih petnaestominutnih telefonskih poziva „pokazali su izraženo poboljšanje samopouzdanja, samopoštovanja, depresije i funkcionisanja uloge“ tokom dve godine. Ovi pomagači su bili posebno zaštićeni od depresije i anksioznosti.

Korak 3: Očekujte trud, a ne savršenstvo

Napomena za roditelje perfekcioniste i mame tigrice: ohladite.

Nemilosrdno udaranje u bubanj dostignuća zabrlja decu.

Roditelji koji prenaglašavaju postignuća imaju veće šanse da imaju decu sa visokim nivoom depresije, anksioznosti i zloupotrebe supstanci u poređenju sa drugom decom.

Istraživanje je veoma dosledno: hvalite trud, a ne prirodnu sposobnost.

Većina dece hvaljene za svoju inteligenciju želela je lakšu slagalicu; nisu hteli da rizikuju da naprave grešku i izgube status „pametnih“. S druge strane, više od 90 odsto dece koja su podstaknuta mentalnim sklopom odabrala su težu zagonetku.

Zašto? Naučna istraživanja kažu: „Kada hvalimo decu za trud i naporan rad koji dovode do postignuća, ona žele da nastave da se bave tim procesom. Ne skreće ih sa zadatka učenja brigom o tome koliko bi pametno mogli – a možda i ne – izgledati.

Korak 4: Učite decu optimizmu

Desetogodišnjaci koji su naučeni da optimistično misle i tumače svet upola su manje skloni depresiji kada kasnije prođu kroz pubertet. Decu je potrebno učiti pozitivizmom još od malih nogu, koliko vama delovalo da to oni još uvek ne mogu da shvate, zapravo i nije tako. Naši mališani su pravi mali sundjeri, i oni upisaju sve, kako dobro, tako i loše. Zato dragi roditelji, vodite računa o svojim izlivima negativnih emocija.

Jedna od stranih autorki koja se bavi naučnim istrazivanjima dece to jednostavno kaže: „Optimizam je toliko usko povezan sa srećom da se to dvoje praktično može izjednačiti.

Ona poredi optimiste sa pesimistima i pronalazi optimiste:

1. Uspešniji su u školi, na poslu i u atletici
2. Zdraviji su i žive duže
3. Na kraju su zadovoljniji svojim brakovima
4. Manje je verovatno da će se nositi sa depresijom i anksioznošću

Korak 5: Naučite ih emocionalnom inteligencijom

Emocionalna inteligencija je veština, a ne urođena osobina.

Razmišljanje da će deca samo „prirodno“ shvatiti sopstvene emocije (a kamoli one drugih) ne podstiče ih na uspeh.

Jednostavan prvi korak ovde je da „saosećate, označite i potvrdite“ kada se bore sa besom ili frustracijom.

Vaše dete: “TAKO SAM LJUTA NA TEBE.”

Vi: „Ljut si na mene, jako ljut na mene. Pričaj mi o tome. Da li se i ti osećaš razočarano jer ti neću dozvoliti da sada igraš?“

Vaše dete i: „DA!! Želim da imam datum za igru upravo SADA.”

Vi: “Izgledaš tužno.”(Ovaj trenutak iskoristite da zagrlite svoje dete i pružite mu podršku.)

Povežite se sa detetom, pomozite mu da identifikuje šta oseća i dajte mu do znanja da su ta osećanja u redu (iako loše ponašanje možda nije).

Korak 6: Formirajte navike za sreću

Nalazimo se na koraku 6 i možda vam se čini da je ovo već mnogo toga za pamćenje – a kamoli za dete. To možemo prevazići dobrim navikama.

Razmišljanje o ovim metodama je teško, ali je uobičajeno ponašanje lako, kada se navike steknu.

Kako pomažete deci da steknu trajne navike sreće? Carter objašnjava nekoliko moćnih metoda podržanih istraživanjem:

Uklanjanje stimulusa: Uklonite smetnje i iskušenja.

Učinite to javnim: Postavite ciljeve za povećanje društvene podrške — i društvenog pritiska.

Jedan po jedan cilj: Previše golova prevazilazi snagu volje, posebno za decu. Učvrstite jednu naviku pre nego što dodate drugu.

Nastavite sa tim: Ne očekujte savršenstvo odmah. Potrebno je vreme. Biće recidiva. To je normalno. Nastavite sa pojačavanjem.

Korak 7: Naučite ih samodisciplini

Samodisciplina kod dece više predviđa budući uspeh nego inteligencija – ili bilo šta drugo, što se toga tiče.

Da, to je onaj čuveni test belog sleza iznova. Deca koja su bolje odolela iskušenju otišla su u mnogo bolje živote godinama kasnije i bila su srećnija.

…sposobnost predškolaca da odlože zadovoljstvo – da sačekaju taj drugi beli slez – predviđa inteligenciju, školski uspeh i društvene veštine u adolescenciji. Ovo je barem delimično zato što samodisciplina olakšava učenje i obradu informacija. Osim toga, samodisciplinirana deca se bolje nose sa frustracijom i stresom i imaju veći osećaj društvene odgovornosti. Drugim rečima, samodisciplina vodi ne samo do školskog uspeha i lepog sedenja za stolom, već i do veće sreće, više prijatelja i većeg angažovanja zajednice.

Koji je dobar način da počnete da vaše mališane podučavate samodisciplini? Pomozite deci da nauče da odvlače pažnju od iskušenja.

Jedan od načina da se to uradi je da se prikrije iskušenje – da se fizički prikrije primamljivi beli slez. Kada je nagrada prikrivena, 75 procenata dece u jednoj studiji je bilo u stanju da čeka punih petnaest minuta na drugi slatkiš; niko od dece nije mogao da čeka ovoliko kada je nagrada bila vidljiva.

Korak 8: Više vremena za igru

Ovih dana mnogo čitamo o svesnosti i meditaciji – i oboje su prilično moćni.

Međutim, navesti decu da ih redovno rade može biti veliki izazov. Šta funkcioniše skoro isto tako?

Više vremena za igru.

Većina dece već praktikuje pažljivost — potpuno uživajući u sadašnjem trenutku — kada se igraju. ali deca danas provode manje vremena igrajući se i u zatvorenom i napolju… Sve u svemu, u poslednje dve decenije, deca su izgubila osam sati nedeljno slobodne, nestrukturirane i spontane igre…

Vreme za igru nije samo zavaravanje. Neophodno je pomoći deci da rastu i uče.

Istraživači veruju da je ovaj dramatičan pad nestrukturisanog vremena za igru delimično odgovoran za usporavanje kognitivnog i emocionalnog razvoja dece… Pored toga što pomaže deci da nauče da se samoregulišu, nestrukturirana igra koju vode deca (sa ili bez odraslih) promoviše intelektualni, fizički, društveni , i emocionalno blagostanje. Nestrukturirana igra pomaže deci da nauče kako da rade u grupama, da dele, pregovaraju, rešavaju konflikte, regulišu svoje emocije i ponašanje i govore u svoje ime.

Ovde nisu potrebna stroga uputstva: izdvojite više vremena za svoju decu da izađu napolje i jednostavno se igraju.

Korak 9: Opremite svoje okruženje za sreću

Ne volimo to da priznamo, ali na sve nas utiče naše okruženje – često više nego što mislimo.

Vaši napori će biti ograničeni vremenom i trudom, dok kontekst utiče na nas (i decu) stalno.

Koji je jednostavan način da bolje kontrolišete detetovo okruženje i dozvolite da vaši namerni napori za sreću imaju maksimalan efekat?

Manje TV-a.

…istraživanja pokazuju snažnu vezu između sreće i negledanja televizije. Sociolozi pokazuju da srećniji ljudi imaju tendenciju da gledaju znatno manje televizije od nesrećnih ljudi. Ne znamo da li TV čini ljude nesrećnim ili ako već nesrećni ljudi gledaju više TV. Ali znamo da postoji mnogo aktivnosti koje će pomoći našoj deci da se razviju u srećne, dobro prilagođene osobe. Ako naša deca gledaju televiziju, ne rade one stvari koje bi ih dugoročno mogle učiniti srećnijima.

Korak 10: Večerajte zajedno

Ponekad sve što nauka radi jeste da potvrdi one stvari koje su naše bake i dede znali sve vreme. Da, porodična večera je važna.

Ova jednostavna tradicija pomaže u stvaranju bolje dece i čini ih srećnijima.

Studije pokazuju da su deca koja redovno večeraju sa svojim porodicama emocionalno stabilnija i manje je verovatno da će zloupotrebljavati drogu i alkohol. Dobili su bolje ocene. imaju manje simptoma depresije, posebno među adolescentkinjama. I manje je verovatno da će postati gojazni ili imati poremećaj u ishrani. Porodične večere čak nadmašuju čitanje vašoj deci u smislu pripreme za školu. A ove asocijacije ostaju čak i nakon što istraživači kontrolišu porodičnu povezanost…

Evo deset koraka:

1. Budite srećni sami
2. Naučite ih da grade odnose
3. Očekujte trud, a ne savršenstvo
4. Učite optimizmu
5. Učite emocionalnu inteligenciju
6. Formirajte navike sreće
7. Učite samodisciplini
8. Više vremena za igru
9. Opremite svoje okruženje za sreću
10. Jedite večeru zajedno