Plakanje je uvek prikladno, i naravno da je sastavni deo života svakog mališana pogotovo dok su još mali. Razlozi za plakanje deteta su mnogobrojni, ali oni ne znače uvek da je vase dete tužno. Mnogi mališani iskazuju nezadovoljstvo prilikom odlaska u vrtić, i jako puno vremena im treba da se upotpunosti adaptiraju. Međutim isto tako, oni čim zakorače u vrtić, počinju da se igraju i uživaju sa svojim vršnjacima, što je dovoljan dokaz da uopšte nisu tužni.

Da se vratimo u potpunosti na temu, zbog čega god da je vaše dete uznemireno, vi to treba da prihvatite. Koliko god vam njihov problem izgledao banalno i trivijalno, to je sasvim normalno jer vase dete nema još uvek potpunu percepciju sveta u kom se nalazi, niti imali probleme koje imaju odrasli, što je zapravo i treba da bude tako.

Često se roditelji najviše bore sa dopuštanjem deci da izraze svoja osećanja u javnosti, misleći da to nije prikladan ambijent i brinući se o reakcijama ili proceni drugih. Ali hajde da ih ne učimo da treba da utišaju svoja osećanja prema drugima. Oni će na kraju naučiti naša neizrečena društvena pravila. Jednog dana će znati kako da se nose sa svojim osećanjima i da ih izraze u trenucima koje odrasli smatraju „prikladnim“, ali način na koji podržavamo razvoj emocionalne regulacije je empatija i razumevanje, a ne ćutanje.

„Slušajte iskreno sve što vaša deca žele da vam kažu, bez obzira na sve. Ako ne slušate željno male stvari kada su mali, oni vam neće reći velike stvari kada su veliki, jer su za njih sve to uvek bile velike stvari.”

Ukoliko vase dete učestalo plače prilikom odlaska u vrtić, pročitajte i naš tekst na tu temu ovde.

10 stvari koje treba reći umesto „Prestani da plačeš“

Ponekad, čak i kada znate da svom detetu ne treba da kažete da prestane da plače, teško je znati šta da kažete umesto toga! Možda se osećate kao da morate nešto da uradite, ali niste sigurni šta tačno. Ako ste kao dete često morali da utišate svoja osećanja prema drugima, ove situacije mogu biti neverovatno neprijatne.

Pošto ste se navikli da gurate svoja osećanja po strani, iskustvo deteta koje u potpunosti izražava svoju tugu, bes, razočarenje ili bilo koju drugu negativnu emociju može biti okidač za loše ponašanje u kasnijem odrastanju. Ono što je neophodno da uradite jeste da podržite svoje dete kroz emocije i saosećate se s njim.

Dakle, šta možete reći? Evo nekoliko predloga!

• “Skroz je u redu da budeš tužan/tužna”
• “Znam da je ovo teško za tebe ali…”
• “Uz tebe sam”
• “Čujem te i u potpunosti te razumem”
• “Razumem da je to za tebe bilo neprijatno/tužno/uznemiravajuće”
• “Kada ne budeš više tužan/tužna možeš me slobodno zagrliti”
• “Pomoćiću ti da to prevaziđemo”
• “Razumem tvoja osećanja”
• “To što se desilo stvarno nije fer i razumem te”

Ovo je samo nekoliko primera kako podržati vašeg mališana u tužnim trenucima. Ono što je najvažnije jeste podrška i prisutnost. Isto tako je i skroz u redu da nekada vašeg mališana ostavite nekoliko minuta da iskaže svoja osećanja, nakon čega će vas sigurno i sam zatražiti od vas jedan topao zagrljaj.

Šta NE raditi kada vaše dete place

Ne ometajte svaki put kada odvratite svoje dete od njegovih osećanja, propuštate priliku da se povežete i pomognete mu da nauči veštine emocionalne regulacije koje će im trebati u budućnosti. Takođe šaljete poruku da su njihova osećanja nevažna ili da vama nisu važna.

Deca moraju da znaju da ste sposobni da se nosite sa njihovim emocijama kako bi se i ona osećala bezbedno i sposobno. To je takođe prilično nepoštovan način da se odgovori. Zamislite da se otvorite prijatelju ili partneru samo da bi oni rekli „ne budi blesav!“ ili ”ne pričaj gluposti!”. Verovatno biste se osećali zatvoreno, nepoštovano, posramljeno i malo je verovatno da biste im se mogli poveriti u budućnosti.

Svi smo to rekli, ili barem pomislili. ‘Prestani plakati! Prestani!’, i to je sasvim u redu. Ali probajte da to zadržite u sebi, jer ipak ste vi odrasla osoba, koja mora biti sposobna da kontroliše svoje emocije ispred deteta, pogotovo u situacijama kada je vaš mališan razdražljiv.

5 stvari koje ne treba izgovarati pred vašim detetom

“Ne budi blesav”

„Psst, svi gledaju u tebe“

“Prestanite sa tom bukom, odmah!”

„Prestani da plačeš ili ću ti dati nešto zbog čega ćeš plakati!“

Ali šta ako vam kažem da svaki put kada odbacite ili umanjite osećanja svog deteta, zapravo otežavate svoj posao. Ionako vrlo retko uspevate da ih naterate da prestanu sa plakanjem, što je i sasvim logično, i takvim postupanjem možete samo stvoriti kontra efekat.

Ako ne čujete poruku koju pokušavaju da vam pošalju, glasnik postaje sve glasniji i glasniji dok to ne učinite. Deca traže empatiju i razumevanje, ako to ne dobiju, nastaviće da pokušavaju, tako da pružite im vašu ljubav.

Plakanje je skroz u redu. Ponekad i stariji plaču, kako bi iz sebe “izbacili” svoju negativnu energiju i osećanja. Kada su u pitanju deca, to je veoma zdrav i neophodan način da izraze svoja osećanja i ne treba ih terati da prestanu. Govoreći im da prestanu da plaču, šaljemo poruku da njihova osećanja nisu važna, da nisu validna, glupa i dosadna. Ako želimo da naša deca nauče kako da regulišu svoje emocije i da nam povere svoje probleme i osećanja, onda ih ne možemo odbaciti kada to pokušavaju!

Plakanje je uvek prikladno, i naravno da je sastavni deo života svakog mališana pogotovo dok su još mali. Razlozi za plakanje deteta su mnogobrojni, ali oni ne znače uvek da je vase dete tužno. Mnogi mališani iskazuju nezadovoljstvo prilikom odlaska u vrtić, i jako puno vremena im treba da se upotpunosti adaptiraju. Međutim isto tako, oni čim zakorače u vrtić, počinju da se igraju i uživaju sa svojim vršnjacima, što je dovoljan dokaz da uopšte nisu tužni.

Da se vratimo u potpunosti na temu, zbog čega god da je vaše dete uznemireno, vi to treba da prihvatite. Koliko god vam njihov problem izgledao banalno i trivijalno, to je sasvim normalno jer vase dete nema još uvek potpunu percepciju sveta u kom se nalazi, niti imali probleme koje imaju odrasli, što je zapravo i treba da bude tako.

Često se roditelji najviše bore sa dopuštanjem deci da izraze svoja osećanja u javnosti, misleći da to nije prikladan ambijent i brinući se o reakcijama ili proceni drugih. Ali hajde da ih ne učimo da treba da utišaju svoja osećanja prema drugima. Oni će na kraju naučiti naša neizrečena društvena pravila. Jednog dana će znati kako da se nose sa svojim osećanjima i da ih izraze u trenucima koje odrasli smatraju „prikladnim“, ali način na koji podržavamo razvoj emocionalne regulacije je empatija i razumevanje, a ne ćutanje.

„Slušajte iskreno sve što vaša deca žele da vam kažu, bez obzira na sve. Ako ne slušate željno male stvari kada su mali, oni vam neće reći velike stvari kada su veliki, jer su za njih sve to uvek bile velike stvari.”

Ukoliko vase dete učestalo plače prilikom odlaska u vrtić, pročitajte i naš tekst na tu temu ovde.

10 stvari koje treba reći umesto „Prestani da plačeš“

Ponekad, čak i kada znate da svom detetu ne treba da kažete da prestane da plače, teško je znati šta da kažete umesto toga! Možda se osećate kao da morate nešto da uradite, ali niste sigurni šta tačno. Ako ste kao dete često morali da utišate svoja osećanja prema drugima, ove situacije mogu biti neverovatno neprijatne.

Pošto ste se navikli da gurate svoja osećanja po strani, iskustvo deteta koje u potpunosti izražava svoju tugu, bes, razočarenje ili bilo koju drugu negativnu emociju može biti okidač za loše ponašanje u kasnijem odrastanju. Ono što je neophodno da uradite jeste da podržite svoje dete kroz emocije i saosećate se s njim.

Dakle, šta možete reći? Evo nekoliko predloga!

• “Skroz je u redu da budeš tužan/tužna”
• “Znam da je ovo teško za tebe ali…”
• “Uz tebe sam”
• “Čujem te i u potpunosti te razumem”
• “Razumem da je to za tebe bilo neprijatno/tužno/uznemiravajuće”
• “Kada ne budeš više tužan/tužna možeš me slobodno zagrliti”
• “Pomoćiću ti da to prevaziđemo”
• “Razumem tvoja osećanja”
• “To što se desilo stvarno nije fer i razumem te”

Ovo je samo nekoliko primera kako podržati vašeg mališana u tužnim trenucima. Ono što je najvažnije jeste podrška i prisutnost. Isto tako je i skroz u redu da nekada vašeg mališana ostavite nekoliko minuta da iskaže svoja osećanja, nakon čega će vas sigurno i sam zatražiti od vas jedan topao zagrljaj.

Šta NE raditi kada vaše dete place

Ne ometajte svaki put kada odvratite svoje dete od njegovih osećanja, propuštate priliku da se povežete i pomognete mu da nauči veštine emocionalne regulacije koje će im trebati u budućnosti. Takođe šaljete poruku da su njihova osećanja nevažna ili da vama nisu važna.

Deca moraju da znaju da ste sposobni da se nosite sa njihovim emocijama kako bi se i ona osećala bezbedno i sposobno. To je takođe prilično nepoštovan način da se odgovori. Zamislite da se otvorite prijatelju ili partneru samo da bi oni rekli „ne budi blesav!“ ili ”ne pričaj gluposti!”. Verovatno biste se osećali zatvoreno, nepoštovano, posramljeno i malo je verovatno da biste im se mogli poveriti u budućnosti.

Svi smo to rekli, ili barem pomislili. ‘Prestani plakati! Prestani!’, i to je sasvim u redu. Ali probajte da to zadržite u sebi, jer ipak ste vi odrasla osoba, koja mora biti sposobna da kontroliše svoje emocije ispred deteta, pogotovo u situacijama kada je vaš mališan razdražljiv.

5 stvari koje ne treba izgovarati pred vašim detetom

“Ne budi blesav”

„Psst, svi gledaju u tebe“

“Prestanite sa tom bukom, odmah!”

„Prestani da plačeš ili ću ti dati nešto zbog čega ćeš plakati!“

Ali šta ako vam kažem da svaki put kada odbacite ili umanjite osećanja svog deteta, zapravo otežavate svoj posao. Ionako vrlo retko uspevate da ih naterate da prestanu sa plakanjem, što je i sasvim logično, i takvim postupanjem možete samo stvoriti kontra efekat.

Ako ne čujete poruku koju pokušavaju da vam pošalju, glasnik postaje sve glasniji i glasniji dok to ne učinite. Deca traže empatiju i razumevanje, ako to ne dobiju, nastaviće da pokušavaju, tako da pružite im vašu ljubav.

Plakanje je skroz u redu. Ponekad i stariji plaču, kako bi iz sebe “izbacili” svoju negativnu energiju i osećanja. Kada su u pitanju deca, to je veoma zdrav i neophodan način da izraze svoja osećanja i ne treba ih terati da prestanu. Govoreći im da prestanu da plaču, šaljemo poruku da njihova osećanja nisu važna, da nisu validna, glupa i dosadna. Ako želimo da naša deca nauče kako da regulišu svoje emocije i da nam povere svoje probleme i osećanja, onda ih ne možemo odbaciti kada to pokušavaju!