mo jeste da imuni sistem kod beba i dece vrtićkog uzrasta nije tako jak kao kod odraslih odnosno nešto starije dece. Ono što može značajno doprineti imunitetu vašeg deteta od samog starta, jeste dojenje, jer se u majčinom mleku nalaze svi neophodni nutrijenti koji su značajni za rast i razvoj vašeg deteta kao i poboljšanje imuniteta.

Šta je to imuni sistem?

▲ 

Imuni sistem je mreža ćelija i proteina koja brani telo od virusnih i bakterijskih infekcija. Ono što mnoge roditelje brine, i što mnogi primećuju jeste da, nakon polaska deteta u vrtić ono postaje sve češće bolesno. Ono što treba imati u vidu jeste da organizam vašeg mališana upravo na taj način gradi jači imunitet.



Imuni sistem kod beba



Prvo ćemo objasniti kako to imuni sistem funkcioniše pre rođenja, odnosno dok je još uvek u majčinom stomaku, kao i po rođenju bebe. Takođe ćemo objasniti kako i na koji način se zdrave ćelije prenose sa majke na dete.

Dakle, građenje imuniteta počinje i pre rođenja deteta. Antitela se prenose sa majke na bebu kroz placentu tokom trećeg trimestra (poslednja 3 meseca trudnoće). Ovo daje bebi određenu zaštitu kada se rodi. Vrsta i količina antitela koja se prenose na bebu zavise od nivoa imuniteta majke. Ono što može značajno doprineti da vaše dete bude zdravo jeste zdrava ishrana, kao i fizička aktivnost u trudnoći. Naravno, za svaku fizičku aktivnost u trudnoći se treba prvo konsultovati sa vašim lekarom, ali baš iz tog razloga se većini trudnica savetuje da puno šetaju.

Tokom porođaja, zdrave bakterije se iz majke se prenose na bebu i to značajno pomaže u izgradnji kolonije bakterija u crevima što dalje doprinosi njihovom imunitetu.

Nakon rođenja, više antitela se prenosi na bebu u kolostrumu i majčinom mleku, ali imuni sistem beba još uvek nije tako jak kao kod odraslih. Prevremeno rođene bebe su u većem riziku od infekcije jer je njihov imuni sistem još nezreliji i nije im preneta dovoljna količina antitela od majke.

Bebe proizvode sopstvena antitela svaki put kada su izložene virusu ili klici, ali je potrebno vreme da se ovaj imunitet u potpunosti razvije. Isto to važi i za nešto stariju decu, što smo već pominjali u prethodnom delu teksta.

Pasivni imunitet prenet od majke pri rođenju takođe ne traje dugo i već polako počinje da opada u prvih nekoliko nedelja i meseci nakon rođenja.



7 načina da ojačate imunitet vašeg deteta



Prehlada i grip su nažalost neizbežni za decu, pogotovo kada su u pitanju mališani koji se već nalaze u kolektivu, odnosno idu u jasle, vrtić ili predškolsko. Ono što bi kao roditelji trebali da znate jeste da postoje pametni koraci koje možete preduzeti kako biste smanjili njihov broj bolovanja. Ono gde roditelji najčešće greše jeste ispisavanje deteta iz kolektiva, baš zbog čestih prehlada i virusa.



Postavlja se pitanje, šta vi zapravo možete da uradite kako bi zaštitili svoje dete od beskrajnog niza klica i virusa sa kojima se susreće? Nažalost, na neki način, bolest je jednostavno deo opisa posla deteta. „Svi mi ulazimo u ovaj svet sa neiskusnim imunološkim sistemom“, kaže dr Čarls Šubin, jedan od najpoznatijih pedijatara u SAD-u.



Deca polako jačaju svoj imunitet boreći se sa stalnim nizom klica, virusa i drugih organizama – zbog čega mnogi pedijatri smatraju da je šest do osam prehlada, napada gripa ili infekcija uha godišnje normalnim.



Uz to, neke zdrave navike mogu poslužiti kao podsticaj za imunitet dece, kao što su jedenje više povrća, dovoljno sna i redovno pranje ruku.



U nastavku teksta možete saznati više o tome kako da dodatno ojačate imunitet vašeg mališana. Takođe, možete pročitati i tekst o Izbalansiranoj ishrani dece i 9 najvažnijih namirnica za jačanje imuniteta.



1.     Poslužite više voća i povrća.



Šargarepa, boranija, pomorandže, jagode… Svi oni sadrže karotenoide, koji su fitonutrijenti koji jačaju imunitet, kaže Villiam Sirs. Fitonutrijenti mogu povećati proizvodnju belih krvnih zrnaca za borbu protiv infekcija i interferona, antitela koje oblaže ćelijske površine, blokirajući viruse. Studije pokazuju da ishrana bogata fitonutrijentima takođe može da zaštiti od hroničnih bolesti kao što su rak i srčana oboljenja u odraslom dobu. Pokušajte da naterate dete da jede pet porcija voća i povrća dnevno.



2.     Povećajte vreme spavanja.



Različite studije odraslih pokazuju da vas nedostatak sna može učiniti podložnijim bolestima smanjenjem prirodnih ćelija ubica, oružja imunog sistema koje napada mikrobe i ćelije raka. Isto važi i za decu, kaže Kathi Kemper, MD, direktor Centra za holističko pedijatrijsko obrazovanje i istraživanje u Dečjoj bolnici u Bostonu. Deca u obdaništu su posebno izložena riziku od nedostatka sna jer im sve aktivnosti mogu otežati spavanje.

Dakle, koliko sna treba deci? Odojčetu može biti potrebno do 16 sati u krevetiću svakog dana, mališanima treba 11 do 14 sati, a predškolcima 10 do 13 sati. „Ako vaše dete ne može ili neće da odspava tokom dana, pokušajte da ga stavite ranije u krevet“, kaže dr Kemper.



3.     Dojite vašu bebu.



Majčino mleko sadrži antitela koja jačaju imunitet i bela krvna zrnca sa „turbo“ punjenjem. Dojenje štiti od infekcija uha, alergija, dijareje, upale pluća, meningitisa, infekcija urinarnog trakta kao i sindroma iznenadne smrti novorođenčeta (SIDS). Istraživanja pokazuju da takođe može poboljšati moć mozga vaše bebe i pomoći im u zaštiti od dijabetesa zavisnog od insulina, Kronove bolesti, kolitisa i određenih oblika raka kasnije u životu. Kolostrum, tanko žuto „pre-mleko” koje teče iz dojki tokom prvih nekoliko dana nakon rođenja, posebno je bogat antitelima koja se bore protiv bolesti, kaže dr Šubin.

Američka akademija za pedijatriju preporučuje da majke isključivo doje prvih šest meseci života. Ako ova obaveza nije realna, pokušajte da dojite najmanje prva dva do tri meseca kako biste dopunili imunitet koji je vaša beba dobila u materici. (Ipak, nema ništa loše u tome da hranite svoju bebu adaptiranim mlekom!)



4.     Vežbajte kao porodica.



Istraživanja pokazuju da vežbanje povećava broj prirodnih ćelija ubica kod odraslih – a redovna aktivnost može koristiti i deci na isti način, kaže Ranjit Chandra, MD, pedijatrijski imunolog na Memorijalnom univerzitetu u Njufaundlendu. Da bi vaša deca stekla doživotnu naviku fitnesa, budite dobar uzor. „Vežbajte sa njima umesto da ih samo pozivate da izađu napolje i igraju se“, kaže dr Rene Staki, klinički psiholog iz Kolumbije, Misuri. Zabavne porodične aktivnosti uključuju vožnju bicikla, planinarenje, vožnja rolera, košarku i tenis.



5.     Zaštitite se od širenja klica.



Borba protiv mikroba tehnički ne jača imunitet, ali je odličan način da smanjite stres na imunološki sistem vašeg deteta. Uverite se da vaša deca često peru ruke – i to sapunom. Posebno treba da obratite pažnju na njihovu higijenu pre i posle svakog obroka i posle igre napolju, rukovanja kućnim ljubimcima, izduvavanja nosa, korišćenja kupatila i dolaska kući iz vrtica. Kada ste napolju, nosite maramice za jednokratnu upotrebu za brzo čišćenje. Da biste pomogli deci da steknu naviku pranja ruku kod kuće, dozvolite im da sami izaberu svoje šarene peškire za ruke i sapun zabavnih oblika i mirisa.

Dete ne može dvaput da se zarazi istim virusom prehlade ili gripa, ali virus može da skače sa četkice za zube na četkicu za zube, inficirajući druge članove porodice. Međutim, ako je u pitanju bakterijska infekcija, vaše dete može ponovo da se inficira istim klicama od kojih se i razbolelo. U tom slučaju, bacanje četkice za zube štiti i vaše dete kao i ostatak vaše porodice.

6.     Izbacite pasivno pušenje.



Ako vi ili vaš supružnik pušite, onda je najbolje da prestanete. Dim cigareta sadrži više od 7.000 štetnih hemikalija, od kojih mnoge mogu da iritiraju ili ubiju ćelije u telu, kaže dr Beverli Kingsli, epidemiolog iz Kancelarije za pušenje i zdravlje u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti. . Deca su podložnija od odraslih štetnim efektima pasivnog pušenja jer dišu brže; prirodni sistem detoksikacije deteta je takođe manje razvijen.

Pasivno pušenje povećava rizik od SIDS-a, bronhitisa, infekcija uha i astme. Takođe može uticati na inteligenciju i neurološki razvoj. Ako apsolutno ne možete da prestanete da pušite, možete značajno da smanjite zdravstvene rizike svog deteta pušeći samo van kuće, kaže dr Kingsli.



7.     Ne pritiskajte svog pedijatra.



Podsticanje pedijatra da napiše recept za antibiotik kad god vaše dete ima prehladu, grip ili upalu grla je loša ideja. Antibiotici leče samo bolesti uzrokovane bakterijama, a činjenica je da većinu bolesti u detinjstvu izazivaju virusi. Takođe antibiotici su prilično jaki lekovi, koji koliko god da pomažu i ubijaju bakterije, štete nekim organima. Isto tako, prekomerno korišćenje antibiotika može izazvati i rezistenciju i oslabiti njihovo dejstvo.

Istraživanja pokazuju, međutim, da mnogi pedijatri prepisuju antibiotike pomalo nevoljno na nagovor roditelja koji pogrešno misle da ne može da škodi, a zapravo može. Sojevi bakterija otpornih na antibiotike su procvetale kao rezultat, a jednostavnu infekciju uha je teže izlečiti ako je uzrokovana tvrdoglavim bakterijama koje ne reaguju na standardni tretman. Kad god pedijatar vašem detetu želi da prepiše antibiotik, uverite se da ga ne prepisuje samo zato što misli da vi to želite.